U skladu sa Smernicama za organizaciju i realizaciju obrazovno-vaspitnog rada Ministarstva prosvete u školskoj 2023/2024. godini, naša škola realizovala je uspešno ovu tematsku nedelju, s preporučenim naglaskom na unapređenje vaspitnog rada sa učenicima.

Učitelji, odeljenjske starešine i predmetni nastavnici osmislili su različite radionice i aktivnosti koje za cilj imaju jačanje pozitivnih ljudskih vrednosti kod učenika. Akcenat je stavljen na unapređivanju odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju, uvažavanju, saradnji, solidarnosti i razvijanju empatije.

Mlađi uzrast je različite dnevne teme (Ja volim i poštujem i sebe i druge, Mi smo deca jednog sveta, Šta ti osećaš – želim da znam, U tuđim cipelama, Bogatstvo različitosti) razradio kroz radionice: Naše vrline i vrednosti, Žirafino srce, Rečnik osećanja, Brižno biće i Bonton tolerancije.

Stručno vođeni kroz ove sadržaje đaci su: spoznavali sopstvene kvalitete i jedinstvenost svojih drugara; osećali i izražavali zahvalnost podstaknuti lepim gestom ili rečju; razvijali saosećajnost; jačali percepciju za humano, za lepo i za prave vrednosti; rešavali nenasilno moguće konflikte; prepoznavali svoja osećanja konkretno ih imenujući i ispoljavajući; spoznavali i uvažavali osećanja drugih; podsećali se odgovarajućeg kulturnog ophođenja u različitim prilikama; učili kako se grade dobri odnosi i solidarnosti unutar odeljenja i zašto je to važno; razlučivali pozitivne i negativne oblike ponašanja ističući prihvatljive i neprihvatljive modele ponašanja u odeljenju; razvijali svest o tome zašto su različitosti korisne.

U cilju unapređenja vaspitnog rada sa učenicima tema predmetne nastave bila je Upoznajmo svet kroz igre, kulturu, književnost, istoriju, gastronomiju i drugo.

Proširujući znanja iz određenih predmeta đaci su: govorili o običajima, ishrani, načinu života i proslavama u različitim državama; uočavali kulturološke sličnosti i razlike; predstavljali sebe i svoje drugove na engleskom i ruskom jeziku izrađujući udruženi zajednički pano o drugarstvu; razvijajući ljubav prema živim bićima i prirodi kroz međusobnu saradnju predlagali su postupke i aktivnosti koje bi omogućile  zaštitu živih bića iz neposrednog okruženja i njihovih staništa; na geografskoj karti Srbije i u atlasu uočavali su i izdvajali pogranične oblasti navodeći narode i nacije koje ih naseljavaju; popunjavali ukrštenice sa konačnim rešenjem pojma vezanog za toleranciju, razumevanje i saradnju; u grupama izdvajali u atlasu naseljene od nenaseljenih delova planete Zemlje izlistavajući nacionalne simbole i specifičnosti pojedinih država sveta; iznosili svoje doživljaje zemalja u kojima su boravili izrađujući panoe sa rečima na jezicima tih zemalja i jezicima koji se izučavaju u našoj školi; aktivno su radili u grupi i paru ispoljavajući poštovanje prema svojim saradnicima; iznosili svoja iskustva o mogućnostima upoznavanja ljudi različitih nacija i rasa, o njihovim kulturama i običajima istražujući kroz izvore u bilioteci i na internetu; upoznavali se sa kulturom i osobenostima nacionalne manjine Vojvodine a potom slikali obeležja određene nacionalne kulture; zajednički tražili rešenja u vođenoj diskusiji sarađujući i razvijajući solidarnost, poštovanje i saradničke odnose u timu ili grupi okupljeni oko istog projekta; pevali pesme o prijateljstvu i druženju razvijajući osećanje pripadnosti kolektivu i pozitivni odnos prema novom kontekstu i vršnjacima; izdvajali poruke zahvalnosti; podsećali se kulture nacionalnih manjina kroz književna dela iz prethodnih razreda; upoznali se sa kulturom nacionalne manjine kroz delo hrvatskog autora Grigora Viteza ,, Kakve je boje potok; na konkretnom predlošku lektire „Dečaci Pavlove ulice“ osvrnuli se na herojstvo i drugarstvo te kroz govornu vežbu ,,Dan kada je moj prijatelj ispao heroj“ povezali delo mađarskog autora i maštu naših učenika; istražujući izdvajali su hungarizme koji se i danas koriste kao tuđice u srpskom jeziku; kako bi bolje upoznali jedni druge – upoznali se sa pismom i književnošću naroda koji u našoj zemlji imaju status nacionalne manjine (mađarski, rusinski, ukrajinski, slovački, rumunski i crnogorski jezik); našli u su se u ulozi poznatih književnika po svom izboru pa se kroz igru glume i govorne vežbe predstavili svom odeljenju; pravili pano čija je tema mađarski pisac Ferenc Molnar…

 Učenici su u nastavnim, vannastavnim aktivnostima i na časovima odeljenjskog starešine kroz igru, radionice, kvizove i umetničke produkte rado učestvovali ispoljavajući suštinu – pozitivne ljudske vrednosti.